Иван Сењанин вади из тамнице Десанцића Луку 0001    Све у Сењу пива и попива 0002    Долич мајке Десанчића Луке; 0003    Она тужна по Сењу ходала, 0004    Од механе до механе хода, 0005    Све механе пуне су Сењана. 0006    Кад је ушла у једну механу, 0007    Али у њој Сењанин Иване, 0008    С њиме пије тридесет Сењана. 0009    Иван пије вино и попива, 0010    Кука мајка Десанчића Луке, 0011    И унишла у механу билу 0012    И Ивану божју помоћ дала: 0013    „Бог помози, сењски капитане!” 0014    Иван се је на ноге скочио, 0015    И он старој бога отпримио: 0016    „Бог помого, моја стара нане, 0017    Стара нане побратима мога, 0018    Побре мога Десанчића Луке!” 0019    И налио пуну чашу вина, 0020    Па је пружи Десанчића мајки: 0021    „На-де, стара, попиј чашу вина!” 0022    Али му је стара говорила: 0023    „О Иване, сењски капитане, 0024    Црн ти образ на обадва свита! 0025    Ти у Сењу пиваш и попиваш, 0026    А мој кука у тавници Лука 0027    У Томињи више Бањалуке. 0028    Ево има већ девет година, 0029    Да он тамни у Томињи кули. 0030    Да ти јеси на мисту његову, 0031    Ил би Лука изгубио главу, 0032    Ил тамнице тебе опростио.” 0033    Кад то чуо Сењанин Иване, 0034    У образу боју проминио, 0035    Помодрио, па поцрљенио, 0036    Па је јунак на ноге скочио, 0037    И он оде двору бијеломе. 0038    Кад је дошо кули од камена, 0039    Опаљује кратка џевердана. 0040    Кад му пуче кратак џевердане, 0041    Отпукоше авлијнске лубарде. 0042    Кад пукоше накулски мужари, 0043    Отпукоше авлијске лубарде. 0044    Иван узе крсташа барјака, 0045    Изнесе га на беден авлији, 0046    И под барјак купио јунаке; 0047    Сакупио млађаних Сењана 0048    Три стотине и више јунака. 0049    Када су се момци сакупили, 0050    Онда им је Иван говорио: 0051    „О Сењани, моја браћо драга, 0052    Сад који ће са мном путовати 0053    А од Сења до Томиње куле 0054    Да из куле Луку извадимо? 0055    Кој не жали сада погинути, 0056    Нек ујутро на ракију дође! 0057    Сутра ћемо тамо путовати.” 0058    То им рече, у кулу отиђе. 0059    Вечер му се била самркнула, 0060    Ноћ ноћио, па је подранио, 0061    Барјак носи на беден авлији, 0062    И под барјак долазе Сењани. 0063    Кад Иване из куле изађе 0064    Под барјаком бројити Сењане: 0065    Седамдесет и седам јунака, 0066    Што Ивану на ракију дође. 0067    Па попише у Сењу ракију 0068    И пођоше уза Сењску драгу. 0069    Најстраг иде ускок Радоване 0070    И три гони за Сењани јарца. 0071    Кад Иване на Вратник изађе, 0072    Ту устави млађане Сењане. 0073    Достиже их ускок Радоване; 0074    Чим их стиже ускок Радоване, 0075    Он осиче од борића грану 0076    И једнога уфатио јарца, 0077    Живу њему куке проризао, 0078    На борић је њега обисио, 0079    Па Сењаном Раде говорио: 0080    „Видите ли, млађани Сењани? 0081    Кад дођемо до Томиње куле, 0082    Могли би нас пофатати Турци 0083    ’вако живе на дрвљад вишати.” 0084    Кад то чули млађани Сењани, 0085    Петнаест се намах натраг врати. 0086    Иван опет друштво подигнуо, 0087    С њиме иде до Дренова кланца 0088    И туте је друштво уставио. 0089    Јопет Раде јарца уфатио 0090    И заклао међу Сењанима, 0091    И њима је Раде говорио: 0092    „Кад дођемо до Томиње куле, 0093    Могли би нас пофатати Турци 0094    И овако све поклати младе.” 0095    Кад то чули млађани Сењани, 0096    Дваест и пет њих се натраг врати, 0097    Оно друго с Иваном отиђе. 0098    Кад су дошли у Јурјеве стине, 0099    Иван јопет друштво уставио, 0100    Раде трећег јарца уфатио, 0101    Жива јарца на михе дерао 0102    И Сењаном Раде говорио: 0103    „Бора вами, млађани Сењани, 0104    Када наске пофатају Турци 0105    Код проклете код Томиње куле, 0106    Живе ће нас на михе дерати.” 0107    Кад то чули млађани Сењани, 0108    Тридесет се намах натраг врати, 0109    С њима с’ врати Сењанин Јуриша. 0110    Иван оде до куле Томиње, 0111    С њим не оде нег’ седам Сењана. 0112    Иде с њиме мали Радојица, 0113    С Радом иде ускок Радоване, 0114    И с њим иде Плетикоса Раде, 0115    И с њиме је Виде Жеравица, 0116    С њима иде Петре Мркоњићу 0117    И синовац Сењанин Ивана 0118    По имену Сењанин Тадија, 0119    А пред свима Сењанин Иване. 0120    Униђоше у гору Капелу, 0121    Капелу су гору прелазили 0122    И сађоше у грло Жељаве. 0123    Даном иду кроз гору зелену, 0124    Ноћи тавном преко поља равна. 0125    Здраво Иве к Изачићу дође, 0126    Изачић је мало натфатио. 0127    Сву ноћ иде Сењанин Иване, 0128    На Крупи је Уну пребродио, 0129    Дан свануо, Иван у луг зађе. 0130    Билим даном кроз гору ходио; 0131    Данак прође, тавна ноћца дође, 0132    Ето Иве на поље изађе. 0133    Ноћом иде преко поља равна, 0134    Поље прође, бијел данак дође, 0135    Иван зађе у Тимар планину. 0136    Даном иде кроз Тимар планину 0137    До пољане више Бањелуке 0138    И до близо већ Томиње куле. 0139    Он не смиде на поље изаћи, 0140    Већ у гори ноћцу преноћио, 0141    Покрај пута бусију метнуо. 0142    Мили Боже, чуда великога! 0143    Тко ћ’ ујутро путом ударити, 0144    На Ивана најпр’је нагазити? 0145    Влашка баба најпр’је ударила, 0146    На Ивана она нагазила: 0147    Баба липо одивена била. 0148    Кад је видје Сењанин Иване, 0149    У гори се на ноге скочио, 0150    И пред бабу на пут излетио: 0151    Мило му је, ђе је је видио. 0152    Бабу к себи у гору свратио, 0153    И довео међу своје друштво. 0154    Како је је у гору свратио, 0155    Мота Иван своју кабаницу 0156    И на њу је бабу посадио. 0157    Сазува јој бјечве и опанке, 0158    Њој сазува, а себи обува; 0159    Па јој свлачи модрога зубуна, 0160    Отпаса јој иверушу прегу, 0161    Распаса јој шарену тканицу, 0162    Скиде с бабе направом кошуљу. 0163    С’ себе скиде јуначко одило, 0164    Па облачи направом кошуљу, 0165    Опаса се шареном тканицом 0166    И припаса иверушу прегу 0167    И облачи модрога зубуна. 0168    На двоје јој перчин раздвојио, 0169    Узе баби двоје уплитњаке, 0170    У своје их косе он уплео. 0171    Он се сплете ка’ и влашка млада, 0172    Скиде с баке билу повезачу, 0173    Њом се покри Сењанин Иване. 0174    Кад се Иван липо оправио, 0175    Момче младо од себе прикладно, 0176    Влашке баке роба му пристала, 0177    И он узе своју кабаницу, 0178    У њу влашку загрнуо баку, 0179    Па је свому друштву говорио: 0180    „Чујете ли, шест мојих другова, 0181    Сад чувајте ове влашке баке, 0182    Чувајте је, не шал’те се главом!” 0183    Он узимље шарену торбицу, 0184    У њу меће до три оке меса 0185    И четири либа бијелога, 0186    Седам ока вина чрљенога, 0187    И метнуо гвоздену турпију, 0188    И узео гвоздену ћускију, 0189    За врат је је под зубун метнуо, 0190    Под тканицу задио ћускију. 0191    И торбицу Иван упртио, 0192    Па он пође из Тимар планине, 0193    Па он иде преко поља равна 0194    До Томиња од камена куле. 0195    Кад је дошо до Томиње куле, 0196    У липо је доба долазио, 0197    Кад су Турци за ужином били, 0198    И он иде у кулу бегову. 0199    У Ивана добра срећа била: 0200    Бега није код куле камене 0201    Ван је сама беговица била. 0202    К њојзи дође Сењанин Иване, 0203    Божју јој је помоћ називао: 0204    „Бог помози, бегова госпојо!” 0205    Госпоја му бога отпримила: 0206    „Бог помого, влашка дијевојко! 0207    Оклен јеси, сента којега си, 0208    Куд ли си се млада подигнула?” 0209    Њојзи Иве тихо одговара: 0210    „Вај, бора ти, бегова госпојо! 0211    Ја не знадем никада, оклен сам, 0212    Ни кога сам рода и племена; 0213    Иза мајке нејака остала, 0214    Туђе су ме мајке отхраниле; 0215    Сад се дигла, да идем по свиту, 0216    А од туђе све до туђе мајке.” 0217    Ал јој вели беговица млада: 0218    „Бора теби, лијепа дјевојко, 0219    Ако тебе туђе хране мајке, 0220    Ти си лишца била и румена, 0221    Ка’ да си га, драга, одгојила 0222    Сењским вином у Сењу камену.” 0223    Али вели Сењанин Иване: 0224    „Нисам Сења никада ни чула, 0225    А камоли у њем вино пила.” 0226    Онда вели бегова госпоја: 0227    „Сиди, драга, па ћеш ужинати.” 0228    Иван сиде; даде му ужину, 0229    Напоји га вина црљенога. 0230    Еглен-диван с њиме диванила, 0231    Па јој вели Сењанин Иване: 0232    „Бора теби, драга беговице! 0233    Ево има двадесет година, 0234    Да ја идем по овоме свиту, 0235    Јоште сужња ја видила нисам, 0236    Нег чула сам, ђе људи диване, 0237    Да у твога силен Алибега 0238    Има један сужањ у тавници: 0239    Би л’ ми дала кључе од тавнице, 0240    Да ја видим сужња невољнога?” 0241    Превари се, уједе је змија, 0242    Даде њему кључе од тавнице. 0243    Иван иде у тавницу клету, 0244    У њој види Десанчића Луку. 0245    Ах, какав је, жалосна му мајка! 0246    Косе су му, стере их пода се, 0247    Брада му је, покрива се њоме, 0248    Нокти су му, орати би мого. 0249    Кад му дође Сењанин Иване, 0250    Божју му је помоћ називао: 0251    „Бог помози, слатки побратиме!” 0252    Лука му је Бога отпримио: 0253    „Бог помого, сењски капитане! 0254    Које су те донијеле виле? 0255    Бјежи, побро, ако Бога знадеш! 0256    Бјежи сада бигом без обзира, 0257    Не губ’ себе ти поради мене, 0258    Ја свакако изгубит ћу главу.” 0259    Иван спусти шарену торбицу, 0260    Па је даде побратиму своме: 0261    „На-де, побро, па се напиј вина, 0262    И наји се меса и погаче! 0263    И ево ти гвоздене турпије, 0264    Па ти скидај гвожде са себека! 0265    И ево ти гвоздене ћускије. 0266    Сад знадеш ли, слатки побратиме, 0267    С које стране најтања је кула, 0268    Ондје копај гвозденом ћускијом. 0269    Довече ћу ја с’ Сењани доћи, 0270    И извана ја ћу је копати, 0271    Не би ли те куле опростио 0272    И проклете те турске тавнице. 0273    Јал ћу с тобом главу изгубити, 0274    Јал ћу тебе ја у Сењ савести.” 0275    Ал му вели Десанчићу Лука: 0276    „Побратиме, Сењанин Иване! 0277    Ја не видим сунца ни мисеца, 0278    Нити видим иког од Турака, 0279    Ван ујутро, када сване дане 0280    И пролазе на воду дивојке 0281    Покрај ове проклете тавнице. 0282    Чини ми се, кад под подне дођу, 0283    Онда од њих чујем жуберкање, 0284    По том знадем, ђе ’е најтања кула.” 0285    То рекоше, па се растадоше. 0286    Иде Иван беговој госпоји, 0287    Предаде јој кључе од тамнице, 0288    Па госпоји Иван говорио: 0289    „Бора теби, бегова госпојо! 0290    Видила сам сужња у тавници, 0291    Страшан ли је, жалосна му мајка! 0292    Од њега се јесам престрашила. 0293    Да сам знала, не би га гледала. 0294    А ђе ти је бег Алибег, драга, 0295    Кад га није с тобом за ужином? 0296    Она вели Сењанин Ивану: 0297    „Бегови се Власи завадили, 0298    Бег у Влахе тамо одлетио, 0299    Не би ли их како помирио; 0300    Не ће доћи три бијела дана.” 0301    Тад се диже Сењанин Иване 0302    И он пође из бегова двора, 0303    Беговици Иван говорио: 0304    „Збогом остај, бегова госпојо! 0305    Липо теби на ужини фала, 0306    Јер си мене добро нахранила 0307    И црљеног вина напојила.” 0308    Она узе до три маџарије 0309    И дарова Сењанин Ивана. 0310    „На-де, драга, купи робе на се, 0311    Па сад хајде у сто добрих часа!” 0312    Иван оде из бегова двора 0313    Преко поља у Тимар планину. 0314    Кад је Иван друштву долазио, 0315    Влашку бабу он код друштва нађе, 0316    Скида с’ себе њезино одило, 0317    Иван скида, а баба облачи. 0318    Кад се баба липо опремила, 0319    Иван зађе руком у џепове, 0320    Па извади до седам дуката 0321    И он стару даровао баку: 0322    „На-де, стара, до седам дуката, 0323    Пак ти хајде сада путовати, 0324    Ал ћеш мени тврду виру дати, 0325    Да ме ниђе ти одати не ћеш, 0326    И никоме казивати за ме!” 0327    Бака њему тврду виру дала: 0328    „Не ћу, драги, виру ти задајем, 0329    Макар намах нездрава ходила.” 0330    Оде бака путом кроз планину, 0331    Иван ноћ је у гори чекао. 0332    А кад му се вечер самркнула, 0333    Иван своје друштво подигнуо, 0334    Пак он иде до куле Томиње. 0335    Копа кулу Сењанин Иване, 0336    Откуд му је казивао Лука 0337    С оне стране, ђе ’е најтања кула 0338    Копа Иван извана с’ Сењани, 0339    Копа Лука из тамнице тавне: 0340    Више је је прокопао Лука, 0341    Нег извана свих седам Сењана. 0342    Кад су момци прокопали кулу. 0343    Кроз рупу се промолио Лука, 0344    И пружио обе биле руке. 0345    Иван га је за њих уфатио, 0346    И кроз зид га из куле вадио. 0347    Докле га је Иван извукао, 0348    С ребара му кожу огулио. 0349    Бјежи с Луком преко поља равна, 0350    Ето зоре и бијела дана. 0351    Ни по поља није ујагмио, 0352    А Алибег већ кули стигнуо 0353    И кулу је коњем облетио. 0354    Кад ал кула била прокопата: 0355    У њој није Десанчића Луке! 0356    И Алибег с тридесет делија 0357    Пољем лети и ћера Ивана: 0358    Под гором је њега достигнуо. 0359    Ту Иване Луку оставио, 0360    Са Сењани у гору бјегнуо, 0361    А Алибег к Луки допануо, 0362    Па му косу на ункеш везао 0363    Уз коња га низ поље гонио. 0364    Стоји дрека уз дората Луке, 0365    Кука, плаче и куне Ивана: 0366    „О Иване, проклето ти било! 0367    Што ме ниси на миру пустио? 0368    Ал кад си ме јадна извадио, 0369    Па ме смиро Турком оставити, 0370    Што ми ниси главу одсикао?” 0371    Кад то чуо Сењанин Иване, 0372    Он је друштву своме говорио: 0373    „О дружино, браћо моја драга! 0374    Боље нам је свима изгинути, 0375    Нег с’ срамотом у Сењ долазити. 0376    Сваки хватај своју бритку ћорду, 0377    Да отмемо од Турака Луку!” 0378    За бритке се појагмише ћорде. 0379    Да је коме стати па гледати, 0380    Кад скочише из горе Сењани 0381    С голим ћордам’ на поље широко, 0382    И на пољу достигоше Турке! 0383    Док се момци једном окренули, 0384    Погубише тридесет делија. 0385    Утече им силен Алибеже, 0386    И уз коња он одведе Луку. 0387    Ал потече Петре Мркоњићу, 0388    И за њиме мали Радојица, 0389    Достигоше силен Алибега: 0390    Петре фата под њиме дората, 0391    Раде бегу одас’јече главу; 0392    С њега скида диван-кабаницу, 0393    Па вргоше на дората Луку, 0394    И одоше у Тимар планину. 0395    Иду они и ноћом и даном, 0396    Док дођоше Сењу каменоме. 0397    Здраво Иван на Вратник изиђе 0398    С’ својим друштвом и изведе Луку. 0399    Кад изишо он на врх Вратника, 0400    Он потеже дугу граналију 0401    Од два грла, од четири зрна, 0402    Граналији плаху ватру даде, 0403    Пуче пушка, вавик му пуцала! 0404    Оде јека поврх Велебита, 0405    Глас се чуо к Сењу каменоме. 0406    Познадоше у Сењу Сењани 0407    Глас од дуге пушке Иванове, 0408    Све изашло мало и велико: 0409    Што је мушко, пред град излазило, 0410    Што је женско, граду по бедену. 0411    Кад ’рупио Сењанин Иване, 0412    И он води Даничића Луку, 0413    Весело га чекају Сењани, 0414    А гледају Сењкиње дивојке. 0415    Не гледају Луке, ни Ивана, 0416    Већ гледају малог Радојицу 0417    И на њему диван-кабаницу, 0418    Па говоре Сењкиње дивојке: 0419    „Боже мили, кршне кабанице, 0420    На ономе малом Радојици! 0421    Раде мален, дуга кабаница, 0422    Да прекроји, двије би му биле! 0423    Да је она на нашему Јури, 0424    Тад би она на јунаку била!” 0425    Ал им вели мали Радојица: 0426    „Не будал’те, Сењкиње дивојке: 0427    Ђе се кроје ’ваке кабанице, 0428    Ту јунаци крваве деснице!” 0429    Уђе Иве и доведе Луку 0430    И даде га остарилој мајци; 0431    Једва мајка дочекала сина. 0432    И Лука је у Сењу живио 0433    Посл’је тога тридесет година.